Giesser Messer


Giesser Messer

Johannes GIESSER Messerfabrik GmbH je renomirana fabrika iz Nemačke sa dugom tradicijom proizvođača profesionalnih noževa za mesnu industriju i gastronomiju. Davne 1776. godine gospodin Johannes Giesser, postavio je osnove tradicionalne kompanije GIESSER. Već 1865. godine bili su proizvedeni prvi noževi i prodati u Winnenden-u.


Od tada, GIESSER se modernizuje i neprekidno širi pomno prateći sve zahteve i nove tehničke standarde na tržištu. 1987. godine braća Hans-Joachim i Herman Giesser preuzimaju menadžment firme.


Giesser Messer

2000. godine igrađena je nova moderna zgrada firme, u kojoj su smeštene administracija, finalna produkcija, skladište završenih proizvoda i logisticki centar. 2003. godine otvoren je i pogon sa kalupima za proizvodnju drški.


Danas je kompanija GIESSER jedna od vodećih u proizvodnji kvalitetnih noževa i dodatne opreme za profesionalnu upotrebu u prehrambenoj industriji i gastronomiji. Svakog dana 80 zaposlenih proizvode više od 6.000 profesionalnih noževa u Winnenden-u.


Giesser Messer

Kompletan asortiman GIESSER proizvoda ispunjava uslove HACCP standarda. Asortiman proizvoda sadrži više od 2.500 različitih noževa i dodatne opreme.


Zbog svog izuzetno visokog kvaliteta, proizvodi firme GIESSER koriste se i cene u celom svetu.

Kako održavati Giesser noževe?


Saveti za profesionalno održavanje noževa:

  • Nakon kontakta sa voćnom kiselinom ili drugom hranom koja sadrži kiselinu (majonez) odmah očistiti oštricu noža.
  • Onda, kada je to moguće, čistiti nož ručno-to sprečava da oštrica noža predugo bude u kontaktu sa agresivnim deterdžentima ili hlorisanom vodom.
  • Ako se noževi peru u mašini za sudove obratiti pažnju da je deterdžent koji se koristi preporučen od proizvodjača pribora za jelo.
  • Čuvati noževe samo na suvom mestu.
  • Očistiti noževe odmah nakon upotrebe.
  • Drvene drške bi trebalo čistiti toplom vodom. Nikada ne dozvoliti da stoje dugo u vodi inače će se drvo istrošiti.
  • Nikada ne koristite nož kao otvarač za konzerve ili otvarač za flaše ili kao polugu.
  • Uvek korstiti drvenu ili plastičnu dasku kao podlogu.Nikada ne seći na tanjiru, metalu ili kamenu.
  • Kada ponovo oštrite oštricu uvek obratite pažnju da je ivica polirana veoma finom brusilicom ili polir-masatom nakon prvog brusenja.
  • Oštrite noževe na kamenu za oštrenje sa mnogo vode-to sprečava da se čelik previše zagreje i izgubi oštricu.Kada brusite na kružnoj mašini pazite da se čelik ne zagreje previše.
  • Točak za oštrenje mora lagano da radi , to garantuje da ivica bude jednaka i optimalno oštra.
  • Posle oštrenja uvek ih predjite ili ispolirajte finom šmirglom ili polir masatom.
  • Neravnine koje postoje nakon oštrenja moraju uvek biti izbrušene ručnom brusilicom pažljivo. Ako previše izbrusite oštrica opet moze postati tupa.


Noževi i pribor za klanice i mesare


Nož za obradu utrobe
Nož za obradu utrobe
Nož tranžer
Nož tranžer
Nož za kobasice
Nož za kobasice
Pandler
Pandler
Pandler
Pandler
satara
Satara
mesarski tranžer
Mesarski nož tranžer
Pandler sa wwl oštricom
Pandler sa wwl oštricom
Pandler
Pandler
Pandler
Pandler
Nož za dranje
Nož za dranje
Nož za vešalice
Nož za vešalice

Noževi i pribor za gastronomiju


nož za kobasice
Nož za kobasice
nož za pitu
Nož za pitu
Nož za obradu ptica
Nož za obradu ptica
nož za šefa kuhinje
Nož za šefa kuhinje
nož za šunku i pršutu
Nož za šunku i pršutu
Nož za paradajz
Nož za paradajz
Nož za peciva
Nož za peciva
Nož za sir sa specijalnom oštricom
Nož za sir sa specijalnom oštricom
Špahtla
Špahtla
Univerzalni nož
Univerzalni nož
Nož za hleb
Nož za hleb
dekoracija
Noževi za dekoraciju

Noževi i pribor za ribarnice


filetiranje ribe
Nož za filetiranje ribe
Nož slicer
Nož slicer
Klešta
Klešta
nož za čišćenje krljušti
Nož za čišćenje krljušti
nož za ostrige
Nož za ostrige
nož za ostrige
Nož za ostrige
nož za ribu
Nož za ribu
Pandler za ribu
Pandler za ribu
Pandler-za-ribu
Pandler za ribu
Ubodni nož za ribu
Ubodni nož za ribu
Nož za ribu
Nož za ribu
Pinceta
Pinceta

HACCP kolorkodiranje noževa


Jedan od najznačajnijih aspekata u proizvodnji i distribuciji hrane svakako je njen kvalitet i sigurnost. Obaveza svakog proizvođača je da tržištu pruži kvalitetnu hranu sa nutritivnim svojstvima i organoleptičkim osobinama, ali istovremeno i higijenski ispravnu, sigurnu hranu, čime se povoljno utiče na zdravlje potrošača.


HACCP predstavlja integrisani sistem kontrole bezbednosti hrane u svim fazama procesa njene proizvodnje i distribucije. Zasniva se na preventivnom pristupu, što doprinosi smanjenju rizika po zdravlje stanovništva.


Jedan od bitnih elemenata standarda HACCP-a jeste jednostavan sistem kolorkodiranja proizvoda inače zastupljen u kompletnim asortimanu GIESSER proizvoda.


GIESSER kolorkodirani noževi čine rad lakšim i u primeni imaju jednak značaj kako u keteringu tako i u mesnoj industriji.


Svi standardni GIESSER noževi dostupni su sa različitim modelima drški u sedam boja: bela, crna, žuta, crvena, plava, zelena i braon.



bela

plava

crna

zelena

žuta

braon

crvena
 

Kolorkodiranje omogućuje da svako radno mesto individualno odvoji u odnosu na situaciju i prema materijalu koji seče a takođe i sprečava razmenu ili mešanje alata.


U mesnoj industriji preporučuje se kako na primeru izbora boje drške noža za svaku vrstu mesa, tako i za smenski rad u kome svaka smena koristi odredjenu boju.

Kolorkodiranje je usaglašeno sa svim važećim HACCP higijenskim standardima.

Materijal može biti sterilisan i bezbedan u postupcima pranja odnosno održavanja.



Istorija noževa


Davno, još u praistorijsko doba, noževi su se koristili kao oružje, alat i pribor za jelo. U početku su pravljeni od kamena (kremenca), slonovače ili kostiju.


Kako domaćini u Srednjem veku u Evropi svojim gostima nisu obezbeđivali noževe za jelo, većina njih nosila je svoje vlastite, koji su bili zakačeni za njihove pojaseve. Takvi noževi su bili kratki, a njihov oštar završetak korišćen je za rezanje hrane i prinošenje ustima.


Nakon što su se noževi usvojili kao pribor za jelo i dalje su se koristili i kao oružje. Upravo zbog toga njihova raznovrsna namena predstavljala je potencijalnu pretnju za stolom.Onda su viljuske postale popularnije i za stolom nije bilo potrebe a nožem. Kralj Luj XIV u Francuskoj je 1669. godine zabranio upotrebu noževa na ulici i za stolom.


Ovakva jedna zabrana korišćenja noževa dovela je do promene u njihovom dizajnu. Počeli su se praviti noževi sa oblijim i oštrijim krajevima i upravo takav dizajn napravljen u Evropi trajno je uticao na ručavanje u Americi. Početkom 18.veka, u Ameriku je uvezeno jedva nekoliko modela viljušaka dok su noževi znatno više uvoženi. Budući da amerikaci nisu imali dovoljno viljušaka, a noževi su sada bili sa zaobljenim vrhovima, morali su umesto viljušaka koristiti kašike kojima su pridržavali hranu koju su rezali. Ovakav američki stil ručavanja ostao je u upotrebi dugo nakon toga.

Početkom 19. veka u upotrebu se ponovo vraćaju noževi sa oštrim vrhovima.